Svetlana Cenić, ekonomski ekspet i analitičar ekskluzivno za “32. vijećnik” govori o posljedicama eventualnog gubitka 1.700 radnih mjesta, tzv. katastrofi u Zenici, bivšim i budućim projektima i najavljenom Evropskom pokretu.
32. vijećnik: Kako mediji ističu, u slučaju da Parlament Republike Srpske odobri prodaju rudnika Ljubija, iz Arcelor Mittala najavljuju da bi odmah morali obustaviti investicije u Zenici i prebaciti se na upotrebu elektrolučne peći koja za svoju proizvodnju ne koristi željeznu rudu, a to bi značilo gubitak oko 1.500 direktnih radnih mjesta u Zenici. Dali bi to, kako ističu iz Sindikata Arcelor Mittala zaista bila katastrofa za Zenicu?
Svetlana: Bilo bi loše po sve, jer Mittal je najavio da neće uzimati rudu iz Ljubije u tom slučaju. Dakle, opet imamo priču o tome kako neka navodno izraelska firma, a registrovana u Dominikani, nudi veći iznos, ali niko ne pominje neku cost-benefit analizu, odnosno ne analizira šta je trošak, a šta korist. Priča o tome kako bi se te pare potrošile za povećanje penzija i slično, ne daje odgovor šta će prodati sledeće da bi mogli kontinuirano da isplaćuju te penzije. Pod uslovom da ova firma, vrlo čudnog porekla i registracije, bez ikakvog iskustva ili poslovne istorije, uopšte ima te pare, a ako ima, čije su?! Da ne govorim da multinacionalna kompanija, kakva je Mittal, pokrećući arbitražu može da pošalje vrlo jasnu poruku ostalima, a ishod arbitraže je gotovo već sada poznat i zna se na čiju je štetu.
32.vijećnik: Kad smo već kod Mittala, upoznati ste da je novi gradonačelnik Zenice prilikom preuzimanja mandata savjetovao građane Zenice da ne dižu halabuku oko zagađenja da ne bi otjerali investitora. Odgovornim u Mittalu je doslovce rekao: „Ako hoćete da ja kao gradonačelnik držim građane pod kontrolom da vas ne zatvore, molim vas da zeničke firme imaju prednost prilikom dobivanja posla“. Ne znam koja bi to po redu “kolateralna šteta” ovakve lokalne politike bili Zeničani koji rade u Sector Security, firmi sa 95% zaposlenih Bošnjaka, jer im je sjedište iz Banja Luke. Šta vi mislite o tome?
Svetlana: Valjda je bitno ko radi u Sector Security, a ne gde joj je sedište. Nespretno je vrlo sročeno ovo “držati građane pod kontrolom”, ako već govorimo o nekoj demokratiji, a sam načelnik se kune u evropski put. Ovakva kontrola i evropski put ne mogu ni u istu rečenicu.
Što se tiče zagađenja i rešavanja pitanja Zenice, podsetiću vas na projekat, koji je davno trebalo da bude i javno predstavljen i o kojem se govorilo, ali sad više niko i ne pominje: Termoelektrana i toplana i akcionari kompanije “KTG Zenica” d.o.o. - 65% KTG AG, Švicarska; 25% Grad Zenica, BiH i 10% HTG (HK) ENERGY INVESTMENT LIMITED, Kina.
32 vijećnik: Političke stranke pod velikim uticajem dnevne politike donose polovična ili neprimjenjiva zakonska rješenja koja su u biti loša za cijelo društvo. Posljedice svega trpi društvo u cjelini. Kao grom iz vedra neba najavljen je “Evropski pokret”, nova politička opcija, sastavljena uglavnom od nezavisnih gradonačelnika, “odmetnika” SDA stranke. Da li imate nešto s tim? Da li je to zapravo demokratizacija SDA stranke, pravljenje neke “Bolje SDA” i zadržavanje birača na jednom mjestu?
Svetlana: Mislim da je zabuna potpuna u javnosti. Koliko znam, nisu nezavisni načelnici, bar ne svi, u tom nekom Evropskom pokretu, ako uopšte postoji. Gospodin Šepić je svojevremeno sazvao predstavnike nevladinog sektora, pojedince, parlamentarce i predstavniike institucija na sastanak sa temom evropskih integracija. Što se mene tiče, došla sam jednom, kasnije nisam ni mogla, a onda ni htela kad su počele priče o pretvaranju te ideje u neku stranku ili šta već. U javnosti se, pak, širila dezinformacija da sam tu ja, nezavisni načelnici I neki bivši članovi SDA. Ponavljam: ja nisam deo bilo kakvog bloka, stranke ili pokreta, a kad budem član ili deo bilo čega, sama ću o tome javno govoriti, ne treba mi portparol.
Što se tiče SDA, valjda je sad jasnije da su tri parlamentarca isključena iz stranke, da formiraju nezavisni klub, a tek ćemo videti ko će gde i ko će s kim. Ništa u ovoj državi nije nemoguće, pa ni koalicije bivših članova sa strankom iz koje su otišli. Ne isključujem,, a vreme će pokazati. Dobro znate da je to kod nas stvar interesa i trenutnog odnosa snaga, pa se onda te neprincipijelne koalicije proglašavaju dogovorom od opšteg interesa. Jedino na državnom nivou ne možemo govoriti o takvim principima, jer se vlast mora formirati, a ona dolazi iz dva entiteta i tu se spaja počesto i nespojivo, jer drugačije ne može, s obzirom na ustavnu strukturu. Recimo, da nije SDS sa SDA u koaliciji, onda bi to bio SNSD, jer vlast na državnom nivou mora postojati, pa je smešna priča o izdajnicima i patriotama.
32.vijećnik: Problematika i nepostojanje pravne države u BiH tj. vladavine prava dovelo nas je do slučaja ‘Kladionice i Nogometni klub “Čelik”’, gubitnika teškog preko 10 miliona konvertibilnih maraka. Šta mislite o gadonačelnikovom držanju istih u fokusu? Smatrate li da je donošenje “Odluke o povećanju komunalnih taksi zeničkim kladioničarima” nerealno, neustavno i nesprovodivo jer se time kladionice dovode u diskriminirajući položaj po “osnovu djelatnosti” u odnosu na druga preduzeća? Da li to u stvari samo jedna populistička priča tipa “hljeba i igara”?
Svetlana: Ne bih se upuštala u analizu stanja Nogometnog kluba Čelik, jer nisam upućena detaljnije. Mogu samo da kažem da je sport kod nas inače pao na jako niske grane i ponekad liči više na pijacu nego na sport. O politizaciji čak i sporta da ne govorim.
Što se tiče kladionica, potrebno je rešenje na celoj teritoriji Federacije BiH, da ne pominjem i državu. Pri donošenju bilo koje odluke, kojom se derogira zakon ili koja služi umesto zakona, valjda je potrebno prvo videti pravne posledice, a onda i ekonomske ukoliko se takva odluka obori na sudu. Posledice toga snosi isti taj narod koji aplaudira paušalnim rešenjima. A da je potrebno dovesti u red kladionice, slažem se, samo sveobuvatnim, a ne paušalnim rešenjem.
32.vijećnik: Jednostrano proglašenje zeničkog budžeta, povećanje izdvajanja javnim preduzećima u iznosu od nevjerovatnih 2 miliona maraka više u odnosu na prošli budžet... Javna preduzeća, skloništa za armiju “parazita” koja se ostavljaju u amanet gradonačelnicima i direktorima da im zapošljavaju njihovu djecu, glasačku mašineriju koja uživa na račun poreskih obveznika. Zatim, povećanje Gradske uprave, odnosno administracije, a kao mazanje očiju deseterostruko povećanje izdvajanja za poljoprivredu, sa 320.000 na 3 miliona i 200 hiljada. Smatrate li da se s “ocjenom ustavnosti odluke o kladionicama” dovodi u pitanje realizacija ovih povećanja, da će se građani tek tada uvjeriti da im nedostaje “obećani novac”?
Svetlana: Eh, taj evropski put, o kojem gospodin Kasumović govori često, ne podrazumeva stalnu budžetsku potporu javnim preduzćima i u koliziji je sa pričom o depolitizaciji javnih preduzeća. To tzv. meko budžetsko ograničenje, gde se uvek oslanjaju na pare poreskih obveznika, pogubno je i na kraju građani plaćaju dvostruko: kroz poreze i parafiskalne namete, a i kroz povećane cene komunalnih usluga, na primer. S druge strane, poljoprivreda zaslužuje veću potporu, jer drugačije teško da će postati konkurentnija ili održiva. Pitanje je samo kako se rapodeljuje potpora i koji su njeni efekti.
32.vijećnik: Obzirom na najavljenu prodaju rudnika “Ljubija” upitan je i novi projekat “grijanja” u Zenici!? Recimo da do toga ipak neće doći.... Upoznati ste, sa sada već možemo reći i propalim projektom termoelektrane KTG kao i odlukom o kupovini novih kotlova i izgradnji nove toplane i novog preduzeća u saradnji sa Arcelor Mittalom i dobavljačem kotlova. Znate li možda ko je odgovoran za propali projekt i da li se igdje u svijetu pravi kompanija u kojoj će onaj ko vam isporuči dijelove imati svoj udio u toj kompaniji? Po meni je to isto kao da seljak od dobavljača kupi motornu pilu i napravi ugovor da nakon svakih 10 metara narezanih drva izdvoji dobavljaču 2,5 m. Nije li to ogromana ovisnost od najvećeg zagađivača i kompanije koja isporučuje dijelove? Kako će se odnositi prema cijeni grijanja po kvadratnom metru?
Svetlana: Ko ima monpol, određuje cenu. Ako nemate izbora, onda plaćate šta god vam traže, kukate i uvek imate isti problem. Ukoliko se skidate sa cetralnog grejanja i sami rešavate svoj problem, uvek se postravlja pitanje na šta se grejati i hoće li to biti opet “doprinos” zagađenju, jer je ugalj jeftiniji od drveta. Sad opet vraćam na projekat termoelektrane na gas, koja je trebalo da reši i taj problem, jer je planirano povećanje kapaciteta sistema daljinskog grejanja i broja potrošača, koji su povezani sa sistemom, kao i niže cene grejanja za minimum 10% sa boljom i kvalitetnijom uslugom.Takođe, korištenje tople vode omogućilo bi razvoj agrara kroz postavljanje staklenika.
Podsećam da je odavno Arcellor Mittal najavio da neće biti u mogućnosti da greje grad Zenicu od 2016. godine zbog dotrajalosti kotlova.
Nema komentara:
Objavi komentar